Lužički Srbi
Vrsta: Nekategorisan rad | Broj strana: 24
САДРЖАЈ Нада Ђорђевић:
Лужички Срби, њихова историја и култура...............3 Јан Бранкачк: Лужички
Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века........................................................
11 Почеци лужичкосрпске историје и станишта племена
................................. 11
Привредне и друштвене прилике у току прелаза у
феудализам, (VI-Х век) .........................................................................................
11 Култ и уметност познородовског
доба............................................................... 14
Политички развој и ратови за независност
(631-990)..................................... 15 Под војно-политичком влашћу
немачких феудалаца у ХI-ХII веку........... 17 Економске промене, унутрашња
колонизација и социјални, развој у XI и XII веку
........................................................................................................
18
Х. Шустер-Шевц: Порекло и историја етнонима Serb
"Лужички Србин"
.............................................................................................................
22
2
Лужички Срби
Нада Ђорђевић: Лужички Срби, њихова историја и
култура
Лужички Срби, најмање словенско племе, живело је
до уједињења обе Немачке у Источној, а данас у Савезној Републици Немачкој, у
области на истоку од Берлина према пољској граници, на југоистоку према
чехословачкој граници до Дрездена. Деле се на две области, које су у свом
историјском животу биле највећим делом раздвојене, а самим тим су живеле и
развијале се под различитим политичким и друштвеним условима. То су Горња и
Доња Лужица, од којих је прва била у саставу Саксоније, у нешто бољим условима,
а Доња у Пруској, у горим. Језички припадају групи западнословенских језика и
деле се на две, по некима, говорне варијанте, горњолужичкосрпску и
доњолужичкосрпску, али је то један народ и један језик. Верски су подељени на
католике и протестанте. До Другог светског рата писали су готицом и латиницом,
данас само латиницом. Има их још око 100.000, и то је све што је остало кроз
векове од бројних племена која су се током сеобе народа од II до IV века била
населила на граници Источноримског царства као миран земљораднички и сточарски
народ.[1] Око 500. године они су самостална политичко-војна целина са својим
жупанима и војводама, који би се пред опасностима и ратовима на краће време
уједињавали, а после опет остајали раздвојени све до појаве Германа и њихових
освајачких похода. Данас је етнички најбоље очувана Горња Лужица, јер су за њу
у Саксонији били нешто бољи услови. Центар њиховог политичког и културног
живота је град Будишин (Bautzen). У свим областима Лужице они данас живе с
бројно надмоћним Немцима, који су током векова били овамо систематски
колонизовани. После последњег рата међу њих су насељени Немци протерани из
граничних чешких области Судета. И још један разлог што више скоро нема чисто
српских насеља јесте експлоатација површинских наслага мрког угља, који се
налази испод вековних српских насеља. Села су уништена, становници расељени у
градове међу Немце, где су у мањини, а на њиховим баштама, воћњацима и њивама
никао је џиновски комбинат Црна пумпа. Они себе називају Србима: Serbja, Serb,
Serbowka а, а нас Južni Serbja. Са њихових првобитних насеобина насилно су
сатерани у простор између Лабе и капија Берлина, између Будишина и Кочебуза,
некад мочварно и пусто земљиште, које су они својим вредним рукама у већем делу
претворили у убав крај. Лужичке Србе су сачињавала бројна племена, од којих су
били најзначајнији Милчани и Срби, па Ободрити, Љутићи, Велети, Гломачани,
Стодорани и др. У VII веку жупан Дерван, dux ex gente Surbiorum, пришао је
Самовој држави, а у VIII и IX веку дошло је до спајања неких племена у циљу одбране,
али после завршетка борби или погибије жупана (некима се знају и имена, као
Милодух, Драговит) они би се поново раздвојили и тако разједињени, не стигавши
ни да формирају своју државу, падали један за другим као плен франачких и
германских феудалаца у њиховом напредовању на исток. Па ипак, овај миран народ
срчано је и упорно бранио своју земљу и слободу и задавао велике бриге
освајачима. Тако неки историчари тумаче да су име племена Љутића добили зато
што су били љути борци и задавали непријатељу страх. Тако су нпр. освајачи
предвиђали да ће борба око српске тврђаве Гане бити лака и завршити се за два
дана, а она је трајала читавих двадесет дана. На њеном месту подигли су град
Мајсен, који им је послужио као база за нападе и пут за немачку даљу експанзију.
Карло Велики је 805. године, да би што ефикасније онемогућио одбрану Срба,
установио Limes sorabicus, појас у коме се оружје није смело продавати Србима.
Овај limes није представљао етничку границу. После победа освајачи су својим
војницима дозвољавали као наград
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!